Hajduk zivi vecno download

Postavljena: Sub Maj 19, am Naslov poruke:. Ich liebe, ich liebe, ich liebe Rotter Stern! Postavljena: Sub Maj 19, pm Naslov poruke:. Pesmu peva "marakana" Za Husrefa muslimana. Ide Moca sa Balkana Zaplakala "marakana". Franjo vam je ime dao! Evo BiiiiP cigane moj cigane moj pusi ga ti Evo sperme, evo sperme, Usta da ti napunim, Evo sperme, evo sperme Eeej, cigan pusi, Cigan pusi, BiiiiP je u dusi. To ce biti onog dana Kad ne bude Partizana. Al' meni ce biti zao, Sto sam druga udario, I BiiiiP mu polomio.

O tako sam srecan bio. Prala ga je u tri vode, Da je Grobar ne nabode. Ciganchici lepo beshe, Poche Grobar da je kreshe, Grobar kreshe - pravi rane, I ne misli da prestane. Jer ti si zvezdo bila i sampion A sad si zvezdo na niske grane pala Jer si se kurvala I zato mrzim zvezdu i mrzecu je uvek, Volim partizan i volecu ga uvek Jer on, jer on, Jer on je sampion I zato mrzim zvezdu i mrzecu je uvek, Volim partizan i volecu ga uvek Jer on, jer on, Jer on je sampion.

Postavljena: Ned Maj 20, am Naslov poruke:. Zvezdini su navijaci od atomske bombe jaci Oh, my god, oh my god, Red Star in my heart And you'll never walk alone You'll never walk alone Oj grobari, grobari, Jebace vas Zvezda Kao sto je stedise Zajebao Jezda Grobari svi ste vi kurtoni, "Slusajte!

Pesme nase kradete stalno, Tribina vasa izgleda jadno A huge achievement for Luka Modric to be named in the FIFA team of the year, but was he - as has been reported - the first Croat to make the world's best eleven? Several portals - including this one - referred to Modric's inclusion as the first time a Croatian footballer had been included in the world's best team.

But, it appears, this is not quite true. Zanetic, who played for Hajduk from , part of the golden generation for Croatia's most famous club, also played in the successful Yugoslav club which won the Olympics. Zanetic was named in the team of the year, and with team mates including Pele, Puskas and di Stefano, it would have been a mouthwatering match indeed to have seen the team line up against last night's superstars in Switzerland.

Ja sam ih imala mnogo omiljeni ali jedna od najdrazis mi je Biblija otrovne masline. Radnja smestena u Africi prati dogadjaje porodice misionara koji je izgubio pravi put kao i ispastanje njegove cetiri cerke koje su se u tom novom svetu snalazile najbolje sto u mogle. Ljudi nas nazalost nekada iznevere ali pisci strogo vode racuna o tome da vas ostave zadovoljne nakon citanja knjige. Morate imati volju i zapoceti i neka poznanstva i druzenja na ovaj drugaciji nacin, jer kako bismo drugacije dosli do informacija kojima ne raspolazu nasi vrsnjaci.

Sta sanjam, a sta mi se dogadja. Mada nije to ni tako lose. Retko kad mozeo da uticemo na snove, i vrlo cesto pored onih lepih snova imamo i kosmare i strasne snove koje sigurno ne bismo zeleli da nam se ostvare. Ali ako gledamo na one lepse koje bi zeleli da se dogode, to su sigurno moji snovi o putovanjima.

Cesto sanjam da ne boravim u gradu u kojem inace zivim, pa cak ni u zemlji. Sanjam da sam deo neke daleke kulture i civilizacije koja je u potpunosti drugacija od moje. Sanjam da putujem gradovima te velike zemlje i ucim njen jezik i o obicajima. I naravno, takav zivot je prepun avanture jer sam ja uvek neki istrazivac i pustolov.

Ono sto mi se dogadja je upravo suprotno od toga. Vezana svakodnevnim skolskim obavezama, imam samo odredjene periode kada mogu putovati akoji su odredjeni budzetom mojih roditelja pa to cesto nije neko egzoticno mesto nego neka od susednih zemalja koju sam imala prilike vec ranije da upoznam a i ciji su jezik i obicaji veoma slicni nasima. Mozda jednog dana kada budem raspolagala svojim sredstvima i imala vise vremena i ostvarim neke od svojih snova.

Malo je ljudi koji ce vam reci da im se snovi ostvaruju, ali zar nije bolje da nam snovi posluze kao neki cilj koji ce nas u buducnosti motivisati da napravimo odredjene uspehe u zivotu. Predeo kojem sam se divio. Znate kako neke stvari ostave na vas veliki utisak, pa cak i kad se trudite da ih zaboravite, one nekako ostaju urezane u secanje i ponekad isplivaju na povrsinu kad god ugledamo nesto slicno tome. Takvo je moje secanje na selo u kojem se rodio moj otac. Daleko od toga da se trudim da ga zaboravim, trudim se iz sve snage da neke slike i mirisi ostanu zauvek u mojoj glavi jer su nazalost sve manje sanse da cu ikad vise videti to selo.

Kao mala sam cesto provodila raspuste tamo i godisnje odmore mojih roditelja, i kao dete od godina nisam puno znacaja pridavala svemu sto me okruzuje. Sad moram priznati da me miris slame ili stale vrlo cesto vrati u to vereme i zamislim uvek jednan isti prizor.

Put koji je vodio da kuce u kojoj su ziveli moji baka i deka. Preda mnom se pruza mali put, zemljani, koji su napravila zaprezna kola koja prenose seno sa njiva. Tacno na mestu izmedju tockova jos uvek ima staza od trave koju ni pesaci ne gaze.

Sa obe strane pruza se stara i oronula taraba napravljena od granja zakucanih jedno na drugo kako bi sprecila da stoka napusta pasnjake. A sa druge strane tarabe nepregledne poljane trave koje u daljini ukrasavaju zelena brda. Ne mogu reci da je to predeo kojem sam se divila, ali je svakako predeo kojem se sada dvimo, jer i sami cesto kazemo, prave stvari dobiju svoju vredost tek onda kada u njima vise ne mozemo da uzivamo.

Izmisljeni dogadjaj. Malo ko se moze pohvaliti bujnom moastom ali moja ce vam pokazati da zaista umem da preteram. Budim se ja jedno jutro, cinilo bi se kao svako drugo i krenem da se spremam za skolu. Spremim se ja, ali naravno ne u skolu, nego samo par neophodnih stvari ne znajuci da li je u pitanju neslana sala ili prava karta i krenem lagano ka vratima. Polako sam se kretala ka stanici je sama nikada nisam isla na aerodrom, pogotovo ne autobusom i naravno posve nesigurna hoce li me pustiti u avion bez roditelja, ali mislila sam u sebi, ako stvari vec same po sebi ovako lagano teku, ni na aerodromu ne bi trebalo da bude problema.

Vozim se autobusom sa izrazom lica kao da je sasvim logicno da neko mojih godina putuje sam na aerodrom.